Sindrom hroničnog umora

Sindrom hroničnog umora je stanje koje u velikoj meri može da utiče na celokupni kvalitet života svake osobe. Hronični sindrom zamora je poremećaj koji karakretišu bolovi u mišićima i zglobovima, prolongirana letargija, niska energija, nesanica, apatija i imunološka disfunkcija. Sa glavnim simptomima ekstremnog umora, CFS može dovesti do dužeg odsustva sa posla ili škole, jer CFS nije ograničen samo na odraslu populaciju, već pogađa i mlade ljude. Kao rezultat toga, oboleli se često bore i sa povećanim osećajem izolovanosti.

 

Takođe, ovaj sindrom je poznat i kao mijalgični encefalomijelitis (ME). Sindrom hroničnog umora obično počinje kratkom ili iznenadnom bolešću kao što je grip ili žlezdana groznica. Studije snažno impliciraju mitohondrijalnu (ćelijske organele prisutne u ćelijama skoro svih organizama) disfunkciju ili mitohondriopatiju, kao neposredan uzrok CFS-a. To sve može biti uzrokovano sledećim pokretačima:

  • Izloženost faktorima životne sredine kao što su određeni farmaceutski lekovi, profesionalne hemikalije, buđ, dim cigareta i teški metali između ostalog,
  • Neuravnotežena ishrana i nedostaci u ishrani,
  • Problemi sa digestivnim traktom,
  • Visoko patogeno opterećenje (virusi, bakterije, protozoe, gljivice, paraziti),
  • Produženi stres,
  • Hormonska neravnoteža,
  • Zamor nadbubrežne žlezde i
  • Genetske abnormalnosti.

 

Oslabljujući efekti CFS-a mogu da traju godinama. Glavni znak CFS-a je ekstremni umor i može da traje tri meseca ili više. To je umor koji se ne može objasniti nijednom drugom bolešću, a može se pogoršati nakon vežbanja. Osim što se osećaju izuzetno umornim, do te mere da ne mogu da funkcionišu ili čak hodaju, oboleli mogu da osete i:

  • Glavobolju,
  • Bolove u mišićima i zglobovima,
  • Maglu mozga (osećaj kada nam je sve mutno u glavi),
  • Vrtoglavicu,
  • Mučninu,
  • Bol,
  • Upaljeno grlo i
  • Opšti osećaj lošeg stanja.

 

Neželjeni efekti ovih simptoma mogu dovesti do depresije, razdražljivosti i anksioznosti. CFS može biti teška dijagnoza za postavljanje i otkrivanje, jer ima simptome slične mnogim drugim oboljenjima. Lekari imaju tendenciju da dijagnostikuju sindrom hroničnog umora tek kada im ponestane drugih opcija. U nekim slučajevima je čak nekim obolelima od CFS-a rečeno da je njihov problem psihijatrijski, a ne fizički.

 

CFS je poremećaj koji može ozbiljno promeniti i narušiti kvalitet normalnog života, jer oboleli postaju nesposobni da obavljaju sasvim obične fizičke aktivnosti.  To može da ide do te mere da ponekad ne mogu ni da ustanu iz kreveta zbog mišićne atrofije izazvane neaktivnošću. Svi ovi faktori čine CFS komplikovanom i frustrirajućom bolešću sa kojom je se teško nositi, a psihološke posledice mogu otežati oporavak.

 

Trenutno ne postoji specifičan lek za sindrom hroničnog umora, već je to dug put kako bi se otkrili svi faktori i slojevi koji doprinose mitohondriopatijama.

 

U Institutu Neomed, nakon konsultacija, za svakog pojedinca obolelog od CFS-a, dizajnira se individualni paket tretmana. Najsavremeniji programi koji se primenjuju su višenamenski kako bi se pokrili svi elementi uključeni u hroničnu bolest za podršku i regeneraciju mitohondrija i smanjivanje infektivnog opterećenja. Tradicionalne terapije se takođe koriste za jačanje imunološke aktivnosti, direktno i indirektno, putem poboljšanja crevnog mikrobioma (crevni sistem). Pored toga, Neomed radi i na uklanjanju toksina iz životne sredine i bio-toksina koji doprinose oštećenju mitohondrija i slabljenju imuniteta.

 


Sindrom hroničnog umora

Ako želite da saznate više o Sindrom hroničnog umora, popunite formular ispod.




579